FOND ZA HUMANITARNO PRAVO: Krivična prijava za zločine u Škabrnji i Nadinu
studeni 26, 2017
Katarina PEOVIĆ VUKOVIĆ: Neoliberalizam i tehnologija
studeni 26, 2017

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO: Nakon presude Ratku Mladiću – Iskoristiti potencijal haških presuda za pomirenje u regionu

 srebrenica-press_logoPred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu 22. novembra 2017. godine izrečena je prvostepena presuda bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću, kojom je osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da utvrđene činjenice, zaključci o odgovornosti i izvedeni dokazi zaokružuju sudsku istinu o genocidu u Srebrenici i drugim zločinima počinjenim tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Nalazi presude i obimna dokumentacija prikupljena tokom postupka sada predstavljaju dragoceni potencijal za konačno i odlučno prihvatanje sudski utvrđenih činjenica kao ključnog koraka ka pomirenju i suočavanju sa prošlošću.
Ratko Mladić je osuđen za učešće u četiri udružena zločinačka poduhvata, koji obuhvataju najteže zločine protiv civila i ratnih zarobljenika počinjene u 15 bosansko-hercegovačkih opština od 1991. do 1995. godine, četvorogodišnji snajperski i artiljerijski teror nad građanima Sarajeva, uzimanje pripadnika Ujedinjenih nacija za taoce u proleće 1995. i srebrenički genocid, počinjen u leto iste godine.

Presuda je očekivana jer je zasnovana na obilju dokaza o počinjenim masovnim ubistvima, zatvaranju i teškim zlostavljanjima zarobljenika u logorima, progonu, deportaciji i prisilnom premeštanju, masovnim silovanjima žena, terorisanju civila u gradovima i genocidu, te učešću Ratka Mladića u njihovom planiranju i sprovođenju u delo, a potom i u prikrivanju tragova zločina. Za zločine počinjene od 1992. do 1995. godine u okviru kampanje etničkog čišćenja, teror nad građanima Sarajeva i genocid u Srebrenici, već je osuđen veći broj njemu podređenih oficira VRS, kao i policijskih i političkih zvaničnika bosanskih Srba, među kojima je najznačajniji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić.

Tokom rata u BiH, Mladić je bio komandant Glavnog štaba VRS i zajedno sa predsednikom RS Radovanom Karadžićem jedna od dve ključne osobe unutar rukovodstva bosanskih Srba. Osim njih, u sprovođenju kampanje zločina, uključujući genocid, učestvovali su i drugi članovi istog političkog, vojnog i policijskog rukovodstva, sa ciljem ostvarenja strateških ciljeva predstavljenih na skupštini Republike Srpske od 12. maja 1992. godine, kojima su iscrtane zamišljene granice srpskog dela Bosne i Hercegovine i predviđeno etničko razdvajanje od Bošnjaka i Hrvata. Zločine za koje je osuđen je, prema tome, planirala i sprovela političko-vojna struktura koja je imala većinsku podršku srpskog naroda u BiH i van nje i na čijem su čelu bili Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

Ostvarenje strateških ciljeva bosanskih Srba bilo je takođe politički i vojno podržano od strane Republike Srbije i tadašnje SR Jugoslavije. Ta podrška je pomenuta tokom izricanja presude Mladiću, kada je rečeno da je optuženi „bio u direktnom kontaktu s članovima rukovodstva u Srbiji i članovima Generalštaba Vojske Savezne Republike Jugoslavije kako bi obezbedio da vojne potrebe VRS-a budu zadovoljene“. Osim toga, u drugim presudama, poput prvostepene bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, ta pomoć je detaljno činjenično utvrđena. Na tom suđenju razotkriveno je da su naoružanje i municija tokom celog trajanja rata u BiH nesmetano isporučivani vojsci Ratka Mladića dok je činila zločine, da je pružana logistička i materijalna pomoć VRS-u, uključujući isplatu plata za Mladića i najmanje 7.000 oficira VRS, među kojima su i oni koji su sprovodili teror nad građanima Sarajeva i počinili genocid u Srebrenici.

Presuda Ratku Mladiću predstavlja putokaz društvima u Srbiji i BiH za sagledavanje nedavne prošlosti iz perspektive koja vodi ka međusobnom poverenju i miru, a takođe i udaljava region od koncepata nacionalnih i teritorijalnih razgraničenja putem rata i zločina. Sudski utvrđene činjenice u ovom i svim drugim predmetima pred MKSJ daju obilje informacija o ratnim događajima i o tome ko su žrtve i počinioci zločina, što može voditi ka pomirenju u regionu samo ukoliko poslednja i sve prethodne presude MKSJ budu pažljivo pročitane, prihvaćene i zvanično podržane pravnim okvirom, kulturnim politikama i obrazovnim programima država regiona.

Preneseno hlc-rdc.org, 24.11.2017.,  http://www.hlc-rdc.org/?p=34554

Odgovori