FOND ZA HUMANITARNO PRAVO: Nakon presude Ratku Mladiću – Iskoristiti potencijal haških presuda za pomirenje u regionu

Presuda je očekivana jer je zasnovana na obilju dokaza o počinjenim masovnim ubistvima, zatvaranju i teškim zlostavljanjima zarobljenika u logorima, progonu, deportaciji i prisilnom premeštanju, masovnim silovanjima žena, terorisanju civila u gradovima i genocidu, te učešću Ratka Mladića u njihovom planiranju i sprovođenju u delo, a potom i u prikrivanju tragova zločina. Za zločine počinjene od 1992. do 1995. godine u okviru kampanje etničkog čišćenja, teror nad građanima Sarajeva i genocid u Srebrenici, već je osuđen veći broj njemu podređenih oficira VRS, kao i policijskih i političkih zvaničnika bosanskih Srba, među kojima je najznačajniji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić.

Tokom rata u BiH, Mladić je bio komandant Glavnog štaba VRS i zajedno sa predsednikom RS Radovanom Karadžićem jedna od dve ključne osobe unutar rukovodstva bosanskih Srba. Osim njih, u sprovođenju kampanje zločina, uključujući genocid, učestvovali su i drugi članovi istog političkog, vojnog i policijskog rukovodstva, sa ciljem ostvarenja strateških ciljeva predstavljenih na skupštini Republike Srpske od 12. maja 1992. godine, kojima su iscrtane zamišljene granice srpskog dela Bosne i Hercegovine i predviđeno etničko razdvajanje od Bošnjaka i Hrvata. Zločine za koje je osuđen je, prema tome, planirala i sprovela političko-vojna struktura koja je imala većinsku podršku srpskog naroda u BiH i van nje i na čijem su čelu bili Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

Ostvarenje strateških ciljeva bosanskih Srba bilo je takođe politički i vojno podržano od strane Republike Srbije i tadašnje SR Jugoslavije. Ta podrška je pomenuta tokom izricanja presude Mladiću, kada je rečeno da je optuženi „bio u direktnom kontaktu s članovima rukovodstva u Srbiji i članovima Generalštaba Vojske Savezne Republike Jugoslavije kako bi obezbedio da vojne potrebe VRS-a budu zadovoljene“. Osim toga, u drugim presudama, poput prvostepene bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, ta pomoć je detaljno činjenično utvrđena. Na tom suđenju razotkriveno je da su naoružanje i municija tokom celog trajanja rata u BiH nesmetano isporučivani vojsci Ratka Mladića dok je činila zločine, da je pružana logistička i materijalna pomoć VRS-u, uključujući isplatu plata za Mladića i najmanje 7.000 oficira VRS, među kojima su i oni koji su sprovodili teror nad građanima Sarajeva i počinili genocid u Srebrenici.

Presuda Ratku Mladiću predstavlja putokaz društvima u Srbiji i BiH za sagledavanje nedavne prošlosti iz perspektive koja vodi ka međusobnom poverenju i miru, a takođe i udaljava region od koncepata nacionalnih i teritorijalnih razgraničenja putem rata i zločina. Sudski utvrđene činjenice u ovom i svim drugim predmetima pred MKSJ daju obilje informacija o ratnim događajima i o tome ko su žrtve i počinioci zločina, što može voditi ka pomirenju u regionu samo ukoliko poslednja i sve prethodne presude MKSJ budu pažljivo pročitane, prihvaćene i zvanično podržane pravnim okvirom, kulturnim politikama i obrazovnim programima država regiona.