Nataša Škaričić: “SLUČAJ ABORTUS”: Budimo realni, tražimo bolje zdravstvo!
travanj 5, 2018
Marijan VOGRINEC: Shakespeare i kobasica
travanj 5, 2018

Bojan TONČIĆ: GRAD KOJI NE SME PASTI: „Živimo u vremenu kada istoriju pišu poraženi“

GRAD KOJI NE SME PASTI: „Živimo u vremenu kada istoriju pišu poraženi“

Pokušaj desničarskih udruženja da Zrenjaninu vrate naziv Petrovgrad nailazi poslednjih dana na snažan otpor srbijanske javnosti, stiče se utisak, čak i snažniji nego što je iskazan prilikom rehabilitacije četničkog zapovednika Draže Mihailovića. Kao da je namah postalo jasno kako je ponovni pokušaj (prvi su građani odbili na referendumu održanom 1992. godine) iskazivanja poštovanja kralju Petru I Karađorđeviću izraz iživljavanja tajkunske oligarhije i namera da se još jednom, novim nacionalističkim divljanjem, ponize građani koji su žrtve brutalne tajkunske privatizacije. 

U gradu koji poslednjih 15 godina nema zdravu pijaću vodu, a račune za grejanje ne može da plati prosečna porodica, potrošačka korpa je najskuplja u Srbiji, a neslavnu propast, ili promenu vlasnika, doživela su brojna preduzeća, poput giganta „Servo Mihalj“, te fabrike i kombinati poznati u čitavoj bivšoj Jugoslaviji – „Udarnik“, BEK, „Begej“, „Dijamant“, „Šinvoz“, „Jugoremedija“… Od 80.000 radnika u privrednom centru središnjeg Banata, danas je zaposleno tek 17.000, a još toliko ih radi u drugim delatnostima i administraciji. Ne zna se tačno koliko je ljudi napustilo grad, koji je nekad imao 135.000 žitelja, ali su migracije, kažu Zrenjaninci, vidljive i golim okom.

Nije sve propalo, spas je, po već oprobanom receptu, u spinovanju i velikosrpskom nacionalizmu koji je, navodno, pobeda nad avetima komunističke prošlosti. Tako tvrde, a neko uistinu i veruje, podnosioci inicijative, poput uglednog Društva odgajivači golubova srpskih visokoletača (preteča dronova), organizacija “Svetosavlje”, Udruženje članova i prijatelja Matice srpske, Srpski narodni pokret “Svetozar Miletić”, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva i pripadnici drugih nevladinih i provladinih organizacija, okupljenih u ad hoc asocijaciji Petrovgrad. Na čelu te družine je privrednik Budimir Jovanović, preduzetnik tamošnji, koji se izdaje za vatrenog antikomunistu. Uživa punu podršku gradonačelnika Čedomira Janjića, za koga Zrenjaninci tvrde da stoji iza ove referendumske kampanje.

Slavina
A sve se dešava u gradu koji muči problem pitke vode (FOTO: Lupiga.Com)

Prvi čovek grada obratio se Ministarstvu za lokalnu samoupravu, zahtevajući pomoć, odnosno tumačenje zakonskih normi o postupku izmene naziva, ali najverovatnije, odgovorom nije bio zadovoljan. Nazivi naseljenih mesta u Srbiji su utvrđeni po slovu Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, tako da se mogu menjati samo izmenom tog zakona. A referendumsko pristajanje građana Zrenjanina imalo bi samo savetodavni karakter za skupštinsku većinu.

Težak život i lekovita demagogija

Polažući kamen-temeljac za izgradnju pogona američke kompanije „Essex Europe“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je, na pitanje novinara o izmeni imena grada, rekao: “Nisam se tim bavio, niti zavisi od mene. Ima mnogo prečih problema u ovom trenutku koje treba rešavati. Rešite prvo pitanje vode i grejanja, a nakon toga bavite se imenom, ja ću putevima.“

Vučić je rekao i to da građani treba da odluče da li će Zrenjaninu promeniti naziv, konstatujući da je i gradonačelnik za promenu imena grada. Tako je kod dela građanstva uknjižio pozitivno brojanje, budući da je, manirom iskusnog demagoga, uputio kritike svojim stranačkim kolegama iz gradske vlasti.

Mnogo direktniji, kao i uvek, bio je, u izjavi beogradskom Danasu, naturalizovani Zrenjaninac Zoran Kostić Cane, frontmen Partibrejkersa.

Zoran Kostić Cane
“Ako će da se zove Petrovgrad, da li ćemo onda imati perece za doručak?” (FOTO: Lupiga.Com)

„Ne znam kome je to palo na pamet, takav predlog je potpuno nepotreban kada u gradu postoji problem sa vodom, sa skupim grejanjem koje građani ne mogu da plate, sa velikom nezaposlenošću i brojnim drugim problemima zbog kojih se mladi masovno iseljavaju. Ta priča o tome da li će se zvati Zrenjanin ili Petrovgrad je nepotrebna. Zrenjanin je sredokraća između Bečkreka i Petrovgrada, to je sredina oko koje su se oni koji tu žive već usaglasili. Ako se zove Petrovgrad, da li ćemo onda imati perece za doručak? Svaka porodica?”, ljutnuo se Cane i dodao primer vandalskog nasrtaja na antifašističke heroje.

„Ulica u kojoj živim zove se Stevice Jovanovića; njegova bista u parku je ukradena, dok je ostao samo ižvrljani postament. On, znači, nije jednom ubijen (bio je najbliži saradnik Žarka Zrenjanina), on je kao heroj i drugi put ubijen takvim činom. Tim skrnavljenjem ubija se sećanje na to vreme i te ljude. Ne znam o čemu se radi sem da ljudi ne razumeju šta to znači. O tome se radi. Onaj ko ruši ne razmišlja ni o sebi, ni o svetu oko sebe”, dijagnosticirao je Cane.

Kako nas nije stid Kozare i Neretve

Kolumnista Aleksej Kišjuhas, profesor sociologije na novosadskom Univerzitetu, podseća na to da je Žarko Zrenjanin Uča bio komunista i vođa antifašističkog otpora, kao i istrajni borac za iskorenjivanje nepismenosti. Bio je osnivač brojnih partizanskih četa i odreda, a Nemci su ga zvali “crveni general”. Gestapu je dojavljeno njegovo kretanje, opkoljen je i ubijen u pokušaju da se izvuče jurišom kroz obruč.

„Nacionalistička kontrarevolucija, smatra Kišjuhas, donela je Zrenjaninu samo vodu zatrovanu aresenom, pa bi se grad mogao nazvati i Arsengrad. Najavljeno preimenovanje Zrenjanina proizvod je jedne te iste gnusne i zločinačke političke matrice koja je ubijala i Vukovar, i Sarajevo i Dubrovnik. Promena imena grada je i simboličko ubistvo – kako antifašista, tako i samog grada. Stoga ne iznenađuje to što su među zaljubljenicima u ‘Petrovgrad’, uglavnom mahom štovaoci lika i dela Radovana Karadžića i Ratka Mladića, čiji je odgovor na grad bio ‘tuci’, ‘sprži’, ‘raspameti’”, zaključuje Kišjuhas.

U razgovoru za Lupigu kaže: “Stotinu mu Kozara i Neretvi, jugoslovenski narodi i narodnosti su raspamećujuće propatili i podneli nezamislive ljudske žrtve, da bi nam sada smetao jedan (Žarko) Zrenjanin? Da bismo rehabilitovali Dražu i Nedića? Pa kako nas nije sramota?”

Zrenjanin
“Uvođenje monarhijskog simbola podvaja multikulturni banatski grad i može stvoriti nove neprogresivne sukobe”, kaže profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Todor Kuljić (FOTO: Wikimedia/Alexzr88)

Antifašizam u Jugoslaviji je, kaže nam istoričar Milivoj Bešlin, išao uporedo sa revolucionarnim idejama socijalne pravde, ali i preuređenja države na federalnim principima.

“Sve to današnjim dominantnim političkim strujama nikako ne odgovara i zbog toga i Zrenjanin biva žrtva poznatog procesa falsifikovanja istorije i brisanja iz pamćenja (damnatio memoriae). Režim koji nije u stanju da ponudi bolju budućnost po pravilu nudi građanima ‘bolju’ prošlost, služeći se falsifikatima istorije i politikom istorijskog revizionizma. Ovi negativni trendovi u Srbiji traju bezmalo tri decenije”, ističe Bešlin.

Fašistički i dinastički sistemi vrednosti

Todor Kuljić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da se “potpuno oprečne vrednosti kriju iza naziva Zrenjanin i Petrovgrad”.

“U novoj inicijativi za promenu imena grada nazire se blok krupnog kapitala, bivših komunista, raznih slepih patriota i konzervativnih monarhista. Svi se opiru antifašizmu, ali postoje i nijanse. Antifašizam je za svakog nacionalistu nelagodno podsećanje na to da je fašizam ekstremni, ali u osnovi normalizovani nacionalizam. Ali dok ‘demokratski nacionalisti’ sa nelagodom govore o antifašizmu, dotle je kod radikalnih nacionalista fašizam salonska stvar, to jest oblik patriotizma. Prvi traže uzdizanje monarhije, a drugi slave Nedića (Milan, predsednik Vlade Srbije pod okupacijom). Ima i onih koji ne razdvajaju kralja Peru od Nedića. Valjda je obnovljeni Petrovgrad zamišljen kao dodatni osigurač snažnog nacionalno-patriotskog identiteta, ali i brana od ‘izdajničke’ levice i mundijalista”, konstatuje Kuljić.

On podseća na to da Zrenjanin simbolizuje republiku, svetovnu građansku državu i antifašizam.

“Petrovgrad je znamen monarhije, dinastičke krvi, vlasti po božjoj milosti, antiantifašizma i homogene etničke države. Uvođenje monarhijskog simbola podvaja multikulturni banatski grad i može stvoriti nove neprogresivne sukobe”, zaključuje Todor Kuljić.

Lupigina sagovornica, istoričarka Dubravka Stojanović, naglašava da je na delu paradoks ovdašnjeg revizionizma.

“To je sve čisto nasilje. Evo, ako ćemo baš o tom kralju Petru – on je došao na vlast posle najkrvavijeg prevrata, kad su ubijene poslednje Obrenoviće isekli i bacili u vrt! Ali ipak, iako je odmazda prema obrenovićevcima bila velika, nisu promenili ime Milanovca ili Kraljeva koji su i jedan i drugi dobili ime po kralju Milanu! Kralj Petar s Vojvodinom nije ni mogao imati neke veze, jer je to bila ‘neprijateljska teritorija’. Mi, na žalost, živimo u vremenu kada istoriju pišu poraženi i njihova osveta je gora od osvete pobednika”, kaže Dubravka Stojanović.

Filip David
“To je tendencija da se antifašizam i narodnooslobodilačka borba izbace i iz istorije i iz sećanja” – Filip David (FOTO: INS)

Književnik Filip David kaže da nije reč ni o kakvoj „ispravci nepravde“ već o “tendenciji da se antifašizam i narodnooslobodilačka borba izbace iz istorije, iz sećanja, što, između ostalog, obuhvata promenu imena gradova, promenu imena ulica, novo tumačenje istorije u školskim udžbenicima”.

“Antifašistički pokret bio je mnogo širi od komunističkog pokreta. Ne može se negirati notorna činjenica da bez učešća istaknutih članova Komunističke partije verovatno ne bi bilo ni organizovanog ustanka protiv nacista, da ne bi bilo borbe protiv okupatora. Sramno je negirati tu istorijsku činjenicu. A sramno je i to da se na čelu pokušaja revizije istorije nalaze u zajedničkom zagrljaju i neki bivši komunisti kao i rehabilitovani saradnici okupatora”, zaključuje David.

Velikosrpski nacionalisti su, trenutno, u defanzivi, što će, znamo ih, značiti da pripremaju odgovor. Slobodni građani Zrenjanina, kako kaže jedan od organizatora bunta Branislav Grubački-Guta, najavljuju nastavak javnih nastupa uglednih javnih ličnosti, uvereni da, nakon tihe rehabilitacije zlikovaca, negde mora biti postavljena poslednja linija odbrane. Da Zrenjanin ne sme pasti.

Lupiga.Com

Naslovna fotografija: Wikimedia/Aktron

Preneseno s lupiga.com, 30.03.2018., https://lupiga.com/vijesti/grad-koji-ne-sme-pasti-zivimo-u-vremenu-kada-istoriju-pisu-porazeni

Odgovori